Након утакмице у Прњавору између Љубића и Борца која је добро позната широј јавности почела је медијска хајка на навијачку групу Лешинари 1987. Управа, подгријана полтронски настројеним новинарима је из дана у дан прозивала и преко штампаних и преко електронских медија. Све што су говорили је најблаже речено гомила лажи.

Наводно су тражили састанак са представницима наше групе, али изгледа да пате од неког посебног облика амнезије па су заборавили да спомену чињеницу да смо више од десет пута долазили у просторије управе и налазили само секретарицу. Храбри када прозивају нису нашли за сходно да као људи поразговарамо очи у очи.

Након разних епитета којима су нас китили заборавили су битну чињеницу да смо ми ти који смо уз клуб били и у свијетлим тренутцима, а и онда када је на самом дну. Они су ту из само њима знаних разлога. Толико се управа промјенило да више и не размишљамо шта њих држи и веже уз клуб. Нећемо ни да разбијамо главу са тим, желимо само да поновимо да у клубу више нису пожељни. Због чега, неко ће се запитати.

Укратко ћемо подсјетити оне заборавне. Клуб који су преузели након што смо ми отјерали дотадашњу управу умјесто обећаног играња у европским утакмицама два пута је испао из лиге. Игре топло-хладно. Премијер лига једне, а РС лига друге године заморила је и најстрпљивије. Доста је! Погледајте господо истини у очи, спакујте кофере и отиђите из НАШЕГ БОРЦА! Сада вас лијепо молимо да то урадите. Ако нећете као господа, присјетите се колико смо одлучни да истрајемо у борби за НАШ БОРАЦ. Уступите своја мјеста неком способнијем! Ми знамо да таквих има.

НИШТА НАС НИЈЕ СЛОМИЛО – НИШТА НАС НЕЋЕ СЛОМИТИ!!!
ЛЕШИНАРИ 1987