Тренутно је у клубу највећа криза у историји Борца. Умјесто да покажу право стање медији се баве само осуђивањем навијача. Нисмо хулигани, како желите да нас представите. Само смо изгубили стрпљење да чекамо испуњење обећања која су нам давали, а показала су се као лажна. Ми смо ти који су највјернији и који смо били уз клуб када је било најтеже. Тако ће бити и убудуће.

Дешавања у Прњавору на утакмици са Љубићем су кулминација незадовољства општим стањем у клубу. Чекали смо годинама да челници испуне дата обећања. У јесен 2004. године покренули смо акцију под називом “Стоп расипању угледа бањалучког спорта”. Представници градских власти на челу са градоначелником Драгољубом Давидовићем обећали су јавности и нама излазак из кризе. Оформили су Спортско фудбалско предузеће Борац. Најавили су довођење великих појачања, европске амбиције и реновирање Градског стадиона. Од тог тренутка Борац је два пута испао из Премијер лиге БиХ. Стадион и даље изгледа очајно, а резултати у Првој лиги РС су испод свих очекивања, да не употријебимо грубље ријечи. Ко је одговоран за то? Да ли је ово експресан повратак у Премијер лигу? Да ли су ово играчи који ће играти европске утакмице? Ни једног тренутка својим понашањем како на терену тако и ван њега нису показали да заслужују да носе дрес који је за нас светиња.

Не желимо више да гледамо како клубови који су проносили име Бањалуке тону све дубље. Није само у питању ФК Борац, већ и остале спортске светиње Бањалуке. Године иза нас су показале да су само двије ствари вјечне када је у питању фудбал у Бањалуци. То су Борац и ми.

НИШТА НАС НИЈЕ СЛОМИЛО – НИШТА НАС НЕЋЕ СЛОМИТИ !!!
ЛЕШИНАРИ 1987