ФУДБАЛСКИ КЛУБ БОРАЦ

     Фудбалски клуб Борац из Бањалуке основан је 4. јула 1926. године. Свој први велики успјех Борац је постигао на такмичењу у Сарајеву и тај вриједан трофеј се и дан данас чува у клубским просторијама. Фудбалски клуб Борац обновљен је 22. јуна 1945. године, након четверогодишње паузе, од 1941. до 1945. године. Борац се пласирао у трећу савезну лигу 1950. године, а 1953. године Борац постаје члан Друге савезне лиге. Прволигаш је постао 11. јуна 1961. године. Од тада Борац наступа у првој и другој лиги. Из Прве лиге Борац испада 1962. , а прволигаш постаје понов 1970. године. Након једногодишње паузе, Борац је био прволигаш све до 1980. године. У том периоду Борац је одиграо у Купу купова Европе четири утакмице. Из прве лиге Борац испада 1980. године, а прволигаш поново постаје 1989. године, гдје је играо све до 1993. године, дакле и у вријеме крвавог рата у БиХ. Борац је био члан савезне југословенске лиге све до 1995. године, када је организовано такмиченје у Републици Српској, када Борац постаје члан Прве лиге Републике Српске.  Освојио је куп Републике Српске 1995. и 1996. године, као и шампионску титулу у сезони 2000/2001. Борац је 1988. године постао побједник купа Југославије, и ушао у историју као једини друголигаш који је у историји тог такмичења био побједник југословенског купа. Борац је 1992. године освојио Средњоевропски куп, и то је био његов први и за сада једини европски трофеј. Борац је у европским куповима одиграо осам утакмица и налази се на вјечној листи УЕФЕ. Бањалука и Борац су организовали пет међународних и репрезентативних утакмица. Борац своје мечеве игра на Градском стадиону у Бањалуци, капацитета: 9 730 мјеста( запад: 2 912, исток: 4 326, сјевер: 2 492 )

Данашњи стадион Борца је заправо стадион ФК Крајишник који је четрдесетих година прошлог вијека био чувенији клуб од Борца. Изградио га је као донатор Борца Богољуб Кујунџић и стадион се тако звао „Стадион Бана Кујунџића“. У вихору рата и поратном осветом и неправдом, Крајишник је нестао. Од тада до данас стадион службено носи назив „Градски стадион Бањалука“.

Фудбалски живот у Бањој Луци прије Првог свјетског рата одвијао се на Бањолучком пољу. Тамо су били тренинзи, тамо су одиграване утакмице, званичне и незваничне, ту су многи начинили прве фудбалске кораке, одатле су многи кренули на пут своје фудбалске афирмације.

Пошто је фудбал све више заокупљао Бањалучане, јавила се потреба и за правим стадионом. Свечано отварање обављено је 5. септембра 1937. године, а у „Врбаским новинама“ три дана касније објављен је текст под насловом: „У неђељу је отворен стадион ‘Бана Кујунџића’“, у којем је између осталог писало:

„У неђељу је у Бањој Луци одржана ријетка спортска свечаност. У присуству бана Богољуба Кујунџића, команданта Врбаске дивизијске области, генерала Миливоја Алимпића, затим великог броја спортиста, свечано је отворен нови спортски стадион изграђен на бившем игралишту Крајишника. Као знак захваности за велику помоћ бана Кујунџића, стадион је добио његово име. Прву утакмицу одиграли су Хајдук (Бања Лука) и Метеор (Крупа), а послије тога снагу су одмјерили домаћи Крајишник и славни београдски БСК.“

У другој фази игралиште је ограђено даскама, врло брзо је инжењер Жарко Малић подстакао изградњу мањих дрвених трибина. На тамељима тог стадиона касније је подигнут садашњи Градски, који је, баш као и Бања Лука, мијењао изглед, дограђивао се, ширио. Он је за све ове минуле деценије израстао у прави фудбалски храм на којем су се војевале многе битке, на којем су играли велики клубови, на којем су стасали бројни асови.

ХРОНОЛОГИЈА

1937. година

Свечано отворен стадион у Бањој Луци, који је добио име по бану Богољубу Кујунџићу, а на његовим темељима касније је израстао садашњи Градски стадион. Убрзо су изграђене мање трибине, наравно дрвене.

1945. година

Послије четири године паузе обновљени Борац, након ослобођења Бање Луке, одиграо је на Градском стадиону прву пријатељску утакмицу, ривал му је била екипа 53. дивизије.

1959. година

Направљене су трибине за стајање, сјеверна и јужна.

1973. година

Изграђена комплетна западна трибина у садашњем облику и потпуно покривена.

На Градском стадиону 11. октобра 1973. године засијали су рефлектори. Одигране су двије утакмице. У предиги су се састали најбољи играчи Републичке и Зонске лиге, а у главној су играли Борац и А репрезентација Југославије.

1981. година

Срушене су источне трибине за стајање. На том мјесту подигнуте су нове, који су и данас у употреби, а на којим се окупљају највјернији навијачи Борца, „Лешинари“.

2001. година

Послије пријатељске утакмица Борац – репрезентација Југославије, која је одиграна 3. октобра 2001. године, срушен дио сјеверних трибина, а онда су уклоњене и оне на југу.

2007. година

Иза Градског стадиона деценијама је било помоћно игралиште, прво од шљаке, које је касније бусеновано. Када је завршена зграда Владе Републике Српске (21. новембра 2007. године), на тадашњем помоћном игралишту направљен је паркинг.

2010. година

Реновирана запада и источна трибина Градског стадиона, на западној и источној трибини постављење нове столице, реновиране су свлачионице, новинарске ложе, Трофејна сала, рефлектори, постављено ново озвучење, рефлектори на западној трибини, видео наџор стадиона, сређене клупске просторије….

2012. година

Изграђена је сјеверна трибина са 2 492 сједећа мјеста.

Веб сајт: www.fkborac.net