Након паузе од три и по мјесеца наставља се фудбалско првенство Републике Српске. Неки би рекли кад прије, некима је пауза трајала читаву вјечност, за неке није ни било одмора. Заједничко за све јесте питање шта нам доноси други дио сезоне ?

Борац у припремном периоду није бриљирао, био је поприлично неувјерљив, са више доживљених пораза у припремним утакмицама. Прелазни рок је по ко зна који пут одрађен доста лоше, пуно се причало, мало тога реализовало. У управи поново превирања….све у свему неизвјесност !

Али, једно је сигурно, црвено-плави неће бити сами! Са још већим жаром настављамо своју борбу, из ината према свима онима који су наш клуб довели до дна. Морамо вјеровати у сопствене снаге, бити јединствени, само тако ће наша пјесма бити све гласнија, а гостујући сектори све пунији.
Вежите шалове, полијећемо !

Галерија је ажурирана фотографијама нових графита који су урађени у протеклом периоду. Фотографије можете видјети овдје.

НИШТА НАС НИЈЕ СЛОМИЛО!

Ни рат, биједа, живот на рубу егзистенције. Нису нас сломиле ни све политичке играрије на овим просторима, ни све владајуће гарнитуре, ни полицијска репресија инструментализована од стане система, локални шерифи и затупљена средина без имало разумјевања за нашу СТРАСТ.

Сви лопови, хоштаплери, шибичари, профитери који су “прошли” кроз НАШ БОРАЦ, узели су му све сем имена, довели га до друголигашких дана, закуцали га за дно.

Ни новинари вјечно жељни есклузиве, плаћени од стране челника, који мажу очи, представљајући народу мед и млијеко, оцрњујући и пљујући нас на сваком кораку.

Кловнови који навијају само за најбоље у овој ненавијачкој средини.

Квази навијачка сцена без трунке оргиналности, без имало искрености, погледа у будућност, препуна копија у фазону “сад смо ин”.

Нека одјебу сви од нашег малог свијета јер знајте НИШТА НАС НЕЋЕ СЛОМИТИ !

То су показале и успјешно пређене препреке током 20 година за нама. То је показала и наша страст којом пратимо наш клуб свих ових година.

Фотографије са прославе 20 година групе можете погледати у галерији.

Након утакмице у Прњавору између Љубића и Борца која је добро позната широј јавности почела је медијска хајка на навијачку групу Лешинари 1987. Управа, подгријана полтронски настројеним новинарима је из дана у дан прозивала и преко штампаних и преко електронских медија. Све што су говорили је најблаже речено гомила лажи.

Наводно су тражили састанак са представницима наше групе, али изгледа да пате од неког посебног облика амнезије па су заборавили да спомену чињеницу да смо више од десет пута долазили у просторије управе и налазили само секретарицу. Храбри када прозивају нису нашли за сходно да као људи поразговарамо очи у очи.

Након разних епитета којима су нас китили заборавили су битну чињеницу да смо ми ти који смо уз клуб били и у свијетлим тренутцима, а и онда када је на самом дну. Они су ту из само њима знаних разлога. Толико се управа промјенило да више и не размишљамо шта њих држи и веже уз клуб. Нећемо ни да разбијамо главу са тим, желимо само да поновимо да у клубу више нису пожељни. Због чега, неко ће се запитати.

Укратко ћемо подсјетити оне заборавне. Клуб који су преузели након што смо ми отјерали дотадашњу управу умјесто обећаног играња у европским утакмицама два пута је испао из лиге. Игре топло-хладно. Премијер лига једне, а РС лига друге године заморила је и најстрпљивије. Доста је! Погледајте господо истини у очи, спакујте кофере и отиђите из НАШЕГ БОРЦА! Сада вас лијепо молимо да то урадите. Ако нећете као господа, присјетите се колико смо одлучни да истрајемо у борби за НАШ БОРАЦ. Уступите своја мјеста неком способнијем! Ми знамо да таквих има.

НИШТА НАС НИЈЕ СЛОМИЛО – НИШТА НАС НЕЋЕ СЛОМИТИ!!!
ЛЕШИНАРИ 1987